Sudbina

 Probudila se i pogledala kroz prozor. Osmehnula se. Sunčevi zracui su joj padali na lice, crvene ruže se kupale u njima, a rosna trava je sijala smaragdnim sjajem. Drveće se lagano njihalo. Razmišljala je kako je život lep i jednostavan. Lagano se izvukla iz kreveta... Obukla se uhvatila za kvaku i izašla u predvorje.

Oslušnula je.

Svuda oko nje je bila samrtna tišina. Užurbano su se muvali oko nje ćuteći. Teskoba se osećala u vazduhu. Na njena pitanja niko nije odgovarao.
A onda joj je rekla:

- Preminuo je. Moraš da obavestiš rođake.

- ZAŠTO MI NIKO NIJE REKAO DA ON UMIRE? ZAŠTO STE TO KRILI OD MENE?

- Zato što je On tako hteo. Rekao je da si još uvek dete, da ne treba da gledaš patnju, ali da si dete koje sada mora brzo da zaboravi da bude dete. Hajde, sad, konj je osedlan...

Otrčala je, uzjahala i krenula. 

Dok je jahala kroz šumu, grane su je šibale. Osetila je toplinu na levoj nozi. Osvrnula se lagano i videla kako se krv sliva. Podsećala je na tečni rubin pod Sunčevom svetlošću. Odmahnula je glavom, ne brišiću je i nastavila još žustrije i brže. Ubrzo je stigla.

Sa kapije je uzviknula:

- NJEGA VIŠE NEMA!

Izašao je ispred, još u ogrtaču i pao na kolena. Počeo je da rida. Znala je zašto je tako. Rat počinje. ON je bio osnov mira. U trenu je shvatila da joj opasnost preti sa dva fronta i možda će se u jednom trenutku otvoriti i treći. Tačno je znala šta da radi. Njegov brat je i dalje ridao. Sjahala je i prišla mu. Na momenat je razmišljala da li da ga zagrli, ali odustala je od te ideje. Potrebni su joj razum i plan.

- Bio je star. Priroda je uredila da svako živo biće ima početak i kraj. Ustani. Upristoji se i dođi da odradiš šta treba.

Okrenula se, naskočila na svog konja i odjahala. Krv je i dalje tekla niz levu nogu. Nova, preko već usirene.

Tako je rat počeo.

Trajao je decenijama. U ratu je nekad napredovala, držala položaje, nekad se povlačila. Udarali su je, sekli, silovali... Nekako je uvek preživljavala. Preživljavala, jer je upamtila da mora da ne bude dete. Ne sme da bude dete. Mora da postane Osveta. Osveta koliko god da je teško i boli zato što je Osveta. I postala je.

Bila je pravedna. Štitila je svoje ljude, svetila se za njih, čuvala ih. Krotila druge u kućne ljubimce. Decenijama je osvajala položaj po položaj. I osvojila ih je sve. Danas su sve to ponizni sužnji.

Istina, gade joj se svi od reda. Ali pobedila je. Život joj se pretvorio u neprestanu borbu. Više nema protiv čega da se bori. Koja pobuna tu i tamo, ali brzo se uguši. Neprikosnovena vladarka svega njoj poznatog. A malo je toga ostalo gde ona nije kročila. U najtamnije kutke je zavirila. Aveti su joj grebale dušu. Jedna ju je skoro i ubila jednom...

Bilo je to kad je ušla u pećinu, krajnje neoprezno. Pojavila se niotkuda i zabola svoje kandže pravo u nju. Osetila je u tom trenutku kako život ističe iz nje. Nije bilo bola, straha, kajanja... Bilo je ništa. Kraj. U poslednjem momentu se sabrala i probola je. Dugo joj je trebalo da se oporavi. Na promenu vremena taj ožiljak i dalje žiga. Lagano je zbacila sa sebe težinu nežne spavaćice i legla u krevet. Svuda je bila tama. Tama je udobna. Brzo je utonula u san bez snova.

Probudila se. Sunčevi zraci su joj milovali lice. Pogledala je kroz prozor. Smaragdna rosna trava, kapi rubina u ružama... Znala je.

Tri Suđaje su ušle u sobu. Bila je u miru. Opuštena. Potpuno.

Bez reči je ustala i uskočila u mirisnu kupku koju joj je jedna pripremila. Mirisi su se mešali, a njoj je počelo da se vrti u glavi. Iz kade je prišla drugoj koja joj je obukla crvenu haljinu. Čipka oko vrata se malo zavrnula, pa se druga Suđaja trudila da je namesti. Danas je morala da izgleda savršeno. Namestila joj je i dragulje u slapovima kose.

Treća Suđaja ju je uhvatila za ruku i izvela iz sobe. prolazile su nepreglednim hodnicima palate. Prvi put u životu je osetila nelagodu. Možda strah... Da li će ispuniti svrhu? Da li će uspeti da prepozna? Šta je njena svrha uopšte? Ima li je?

Ušle su u prestonu dvoranu. treća Suđaja i ona su stale ispred sedmorice.

Pažljivo ih je posmatrala. Nije morala ni da ga pogleda, znala je da je...

Prišla mu je. Svet je krenuo da se kreće. Zakoračili su, a svakim korakom Zemlja je pucala i vatra je  izbijala iz njene utrobe. 

Došao je trenutak kada je prestala da bude Osveta i postala Sudbina.