Poklon

 

 Evo ti jedna svilena bombona,

istkana od nežnih niti sećanja

i onoga što jeste.

 

Evo ti i i svetlucava figurica

malog daždevnjaka od kristala.

Otpao joj je rep, ali ne brini,

izrašće novi.

 

Evo ti i ogrlica. 

Nema kopču  i nikad neće moći da se namesti,

ali te nikad neće ni oko vrata daviti.

Evo ti i jedan sat.

Odavno ne radi, ali su mu kazaljke

baš ljupke.

Ma... evo ti jedno sve.

Zagrljaj

 

Ovo doba godine ne pomaže.
Ambijent kuje led u žilama...
Tvojih usana med
i jad u duši koji se slaže.

Život kao na traci
gde nisam više ni sporedni lik...

I dalje niko nema ruke snažnije od tvojih.
Ruke, koje drže nedržanjem,
podižu i grle.

Da li

si me tražila u Gromu koji zemlju,

kao metal moje telo, 

cepa;

na čemer izvorištu;

u nemiru;

tamo gde me nema?

 

 

Možda

Jecaj u uštirkanom bordelu

zaglušen pijanim smehom.

Dim cigareta pleše 

sa duhovima na tavanici.

Nemi posmatrači onoga što će biti.

Nekad...