Snežni dan

Pahulje su nervozno padale po trepavicama nošene jakim severcem. Hladnoća se uvlačila u kosti.
Koračala je među borovima. Mirisala zimu. Korak ju je vodio sve dalje. Znala je da je četiri koraka prekasno.

Nije bilo pitanja "zašto, kako, čemu".... Nije bilo ničega.
Samo Ona, borova šuma i nervozni sneg.
Iza prevoja se osmehivala Snežna Jela. U njoj je našla oslonac. Skrstila je noge i prigrlila je.
Sneg je prestao nervozno da pada.
Sneg ju je pokrio.