Osmeh

Gutljaj kafe se razlivao nepcima. Gorke kafe. Teško je spustila šoljicu na stakleni stočić. Zvek je odjeknuo tišinom. Oslušnula je. Osvrnula se. Soba belih zidova. Mrzela je belo.
Belo je tako sivo.

Ustala je i obula čarape. Uzdah. Polako je kopčala belu košulju. Ispravila je falte na sivoj suknji. Potpetice su odzvanjale dok je zatvarala vrata za sobom.
Razmišljala je šta li je zaboravila. U milisekundi se setila: danas je na redu osmeh broj 54.
Iskoračila je u novi dan.